Новија подкатегорија серво мотора се често назива интегрисаним серво моторима. У овом типу дизајна, сам мотор је комбинован са другим важним компонентама комплетног система контроле кретања, укључујући уређај за повратну спрегу (обично енкодер), појачало или драјвер мотора, комуникациони порт и сам контролер покрета.
За такав систем се каже да има већу поузданост, углавном зато што има мање делова који треба да буду повезани заједно. Поред тога, мање спољних веза значи мање каблова и рутирања. Мање ожичења и ожичења смањује трошкове, јер и чињеница да су компоненте које се обично купују одвојено, као што су контролери покрета и погони, интегрисани у један пакет такође игра улогу.
Ови интегрисани серво мотори су такође дизајнирани за лако и брзо програмирање, што помаже у смањењу времена развоја. Опције комуникације се крећу од једноставних серијских комуникационих веза као што су РС232 или РС485 до напреднијих мрежних топологија за сложене задатке контроле кретања као што су ЦАНопен, ДевицеНет или Етхернет протоколи.
Као и код сваког мотора, најважнији корак при избору интегрисаног серво мотора за примену је одређивање карактеристика оптерећења. Зато је правилно израчунавање момента оптерећења важан део одабира правог мотора и његовог дизајна у вашој апликацији. Добро правило које треба имати на уму је да покушате да одржите стварне радне услове испод објављених граница мотора како бисте осигурали поуздан и дуговечан рад.
Параметри димензионисања мотора се обично заснивају на кривој обртног момента и моменту инерције оптерећења. Ова два фактора могу помоћи у одређивању радног опсега мотора. Вишеструки скупови кривуља обртног момента приказују границе непрекидног обртног момента и вршног момента за дати мотор у читавом опсегу брзине.
Постоје различите врсте кривуља обртног момента које се баве вршним и континуираним обртним моментом. Крива вршног обртног момента може се извести из теста динамометра и представља тачку у којој хардверске поставке које ограничавају вршну струју претварача спречавају даљи обртни момент како би заштитили склоп погонске фазе.
За било који механички систем, систем ће радити најбоље ако мотор ради у свом оптималном опсегу. Поред самог мотора, у зависности од примене, механичке компоненте као што су редуктори зупчаника, каишеви, нагиби завртња или зупчаници можда ће морати да се подесе да би се постигле оптималне перформансе система.